Promocija bezbednosti i zdravlja na radu predstavlja važnu strategiju, ne samo da bi se osigurala dobrobit radnika već i da bi se doprinelo produktivnosti poslovanja. Zdravi radnici imaju veću motivaciju, uživaju veće zadovoljstvo radom i doprinose kvalitetnijim proizvodima i uslugama čime se povećava ukupan kvalitet života pojedinaca i društva. Prema tome, bezbednost i zdravlje na radu su preduslovi za poboljšanje kvaliteta i produktivnosti i od suštinske su važnosti za ukupan društveno-ekonosmki, pravičan i održiv razvoj.
Na svakom radnom mestu, poslodavac ima dužnost da obezbedi bezbednost i zdravlje na radu u svakom aspektu u vezi sa poslom. Procena rizika podrazumeva identifikaciju opasnosti i štetnosti na radu, zatim evaluaciju rizika povezanih sa ovim opasnostima odnosno štetnostima kako bi se jasno definisale sve neophodne mere koje je potrebno preduzeti da se zaštiti zdravlje zaposlenih i njihova bezbednost, a sve u skladu sa zakonskom regulativom.
Neke od mera podrazumevaju:
- Prevenciju profesionalnih rizika;
- Davanje informacija radnicima;
- Omogućavanje obuke za radnike;
- Organizaciju i sredstva za implementiranje neophodnih mera.
Iako svrha procene rizika uključuje prevenciju profesionalnih rizika, odnosno izbegavanje rizika, u praksi to neće uvek biti moguće. Kada se ne može postići eliminacija rizika, onda se rizici moraju smanjiti, a rizik koji preostaje se mora kontrolisati. U kasnijim etapama, kao deo programa provere, preostali rizik se mora ponovo proceniti i ponovo razmotriti mogućnost eliminacije rizika, možda usled novih saznanja i informacija.
Procena rizika na radu podleže izmenama i dopunama kada god dođe do promene koja može da utiče na percepciju rizika, kao što su novi radni procesi, nova oprema ili materijali, promena radne organizacije, kao i nove radne situacije, poput novih radionica i drugih prostorija.
U svakoj proceni rizika i adekvatnoj eliminaciji rizika koja sledi i primeni mera kontrole, neophodno je da se rizik ne prenosi, tj. kada se dođe do rešenja za jedan problem, ne stvara se novi problem. Na primer, ne bi bila adekvatna korist ako bi se obezbedila dupla stakla za prozore kancelarija da bi se smanjio nivo spoljne buke, a da se pritom ne izvrše izmene na sistemu ventilacije.
Sistem bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji uređen je Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu. Postoji dovoljan broj zakonskih normi kojima je uređeno ostvarivanje prava iz radnog odnosa, a pre svega u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Međutim, i pored pozitivnih i brojnih novina u funkcionisanju sistema bezbednosti i zdravlјa na radu javili su se određeni problemi kao što su različita tumačenja u primeni propisa a često i suprotna propisanim, što dovodi do nedovoljne i selektivne primene propisanih mera bezbednosti i zdravlja na radu.
Jedan od najvećih problema sistema bezbednosti i zdravlja na radu jeste i nedefinisan status službe medicine rada, a to je jedan od stubova sistema. Takođe jedan od problema sa kojima se najčešće u praksi susrećemo jeste nepostojanje jedinstvene metodologije u utvrđivanju broja povreda na radu, tako da se podaci o broju povreda na radu znatno razlikuju između Fonda PIO, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Inspekcije rada i Uprave za bezbednost i zdravlje na radu. Zato se prepoznaje potreba da se po prioritetu uredi registar povreda na radu na principu Eurostatata (Agencija za statistiku Evropske unije).
Situacija koja posebno zabrinjava jeste i „rad na crno” , pa radnici koji su angažovani na ovaj način nisu stručno osposobljeni za bezbedan rad i u nekim slučajevima obavljaju posao u vrlo otežanim uslovima rada, a posledično rad na crno dovodi i do eksploatacije radne snage. Borba protiv rada na crno i nelegalnih tokova na nacionalnom nivou treba biti prioritet jer predstavlja ozbiljnu prepreku za efektivno i zakonito poslovanje.
Radnicima se savetuje da uvek prekontrolišu opremu koja im je data i prijave bilo kakve nedostatke kod upotrebe skele, mašina, merdevina, teške mehanizacije i druge opreme za rad koja bi mogla da dovede do ozbiljne povrede ili smrti. Ukoliko dođe do povrede na radu, ona se mora prijaviti nadzorniku, rukovodiocu ili odgovornoj osobi.
Informacije dobijene od prijavljenih povreda mogu da se iskoriste kako bi se poboljšala bezbednost i zdravlje i ukazalo na kritične tačke u fazi rada. Bitno je reći da je povrede moguće sprečiti prateći bezbedne procedure rada i da je moguće učestvovati u poboljšanju celokupnog sistema bezbednosti i zdravlja na radu.
