Pregovarači su često u dilemi da li bi trebalo da budu tvrdi u pregovorima ili da teže izbegavanju konflikta čineći ustupke. Međutim, pregovaranje ne treba da bude ni “tvrdo”, ni “meko”, već usmereno na traženje zajedničkih interesa, odnosno dobitaka i za jednu i za drugu stranu.
Osnovni preduslov za pregovaranje je postojanje komunikacije, koja je usmerena na pronalaženje najboljeg mogućeg rešenja u svim slučajevima kada postoji nesporazum ili spor, tako da teme mogu biti različite – političke, ekonomske, pravne, diplomatske, poslovne.
Za rešavanje složenih bezbednosnih situacija pregovorima, razvila se posebna disciplina – policijsko pregovaranje. Tehnike policijskog pregovaranja se koriste za prevenciju suicida, zatvorskih pobuna, masovnih protesta, ali i za rešavanje talačkih situacija kao najosetljivijih.
10 preporuka u funkciji proaktivnog pristupa talačkim situacijama:
- Opsežna bezbednosna provera svakog kandidata pre izdavanja dozvole za rukovanje vatrenim oružjem, kao i naknadna kontrola izdatih dozvola
- Krajnje ozbiljno tretiranje anonimnih pisama i upozorenja građana da su primetili sumnjive i nepoznate osobe u svom okruženju
- Odlučan pristup svakom slučaju krađe oružja, eksploziva, vozila, sredstava za maskiranje i sličnih stiuacija
- Ozbiljan pristup obaveštajnih službi, čiji je zadatak da na osnovu prikupljenih informacija, blagovremeno upozore na pripremanje krivičnog dela
- Redovan nadzor nad sumnjivim licima i bivšim osuđenicima koji su na slobodi
- Postojanje ozbiljnog plana – uključujući i rezervni plan za svaku situaciju
- Unapred pripremljena organizacija prihvata žrtava
- Obučavanje pripadnika bezbednosnih snaga za ukazivanje prve pomoći i posedovanje sopstvenih sanitetskih vozila
- Adekvatna opremljenost, obučenost, stručnost i taktika pregovaračkog tima i bezbednosnih snaga
- Postojanje posebno obučenih snajperskih timova u slučaju da pregovaranje nema efekta i bude neuspešno
Pregovori licem u lice su najopasniji po bezbednost policijskih pregovarača i treba ih izbegavati. Ipak, direktno pregovaranje se može izvesti pod uslovom da suprotstavljena strana ne drži oružje i da u blizini nema eksplozivnih sredstava.
Najznačajnije greške policijskih pregovarača se odnose na izgovaranje reči: krivično delo, prestup, hapšenje, presuda, zatvor, specijalne jedinice, odustati, pucati, ubiti, raniti. Ove reči izazivaju emotivne reakcije suprostavljene strane, a deo grešaka proizilazi i iz prevelike hrabrosti pregovarača i insistiranju na preranom i nepripremljenom kontaktu licem u lice.
Policijsko pregovaranje je fokusirano na poštovanje osnovnih ljudskih prava i, shodno tome, na rešavanje svake krizne situacije uz minimalnu upotrebu sile. S obzirom da se u praksi pokazalo izuzetno uspešnim, veoma je važna dalja afirmacija pregovaranja kao osnovnog načina mirnog rešavanja kriznih i konfliktnih situacija.
