Slična je i situacija na Balkanu, zbog toga što se problem i migrantski napadi praktično ne dešavaju u Bugarskoj i Hrvatskoj koje su odlučile da postave zid na granici, dok su redovna pojava u Srbiji i Makedoniji koje imaju otvoreniji pristup za migrante.
Masovna migracija menjanjem demografske slike po automatizmu podrazumeva političke i ekonomske promene, koje svakako utiču na bezbednosna pitanja. Ljudi po svojoj prirodi imaju određene interese, pa samim tim i zajednice koje oni formiraju nastaju na osnovu artikulacije intersa pojedinaca. Ukoliko ne dođe do poklapanja interesa novopridošle zajednice i one u čiju zemlju migranti dolaze – tenzije su neminovne.
Pre 2000. godine Evropa nije imala problem sa velikim brojem islamističkih teroristickih napada. Najupečatljiviji napadi su se bazirali na konfliktu između Izraela i Palestine, i tada je bilo reči o teroristima koji doputuju u određenu zemlju u kojoj prave probleme. Medjutim, sa masovnom migracijom terorizam je uspostavio bazu na tlu Evrope, a sa porastom migrantske populacije rasla je i baza podrške kao sve bolja logistika za terorističke grupe.
Balkan je osetio uticaj terorizma još tokom rata u Bosni i Hercegovini, terorističkim delovanjam OVK (Oslobodilačke vojske Kosova) na Kosovu i Metohiji. Poslednji teroristički napad na ambasadu Sjedinjenih Američkih Država u Sarajevu je pokazatelj da je Balkan teren na kojem su teroristi aktivni. Zajednice kao sto su zajednica u selu Gornja Maoča, koje se nalazi na samo 2h od Beograda, pokazuju da Balkan nije pošteđen terorizma.
Pored toga sto je migrantska kriza uspela da stvori nove tenzije izmedju Srbije i Hrvatske, po pitanju stava Zagreba da treba da zaštiti svoje granice i zatvori ih za migrante, ova kriza je izazavala nove podele u BiH. Lideri većinski islamskog entiteta federacije BiH zauzeli su stav da migrante koji dele istu veroispovest sa većinom u federaciju treba primati, dok je Repubika Srpska to kategorički odbila. Interesi BiH nisu motivisani humanitarnim problemima na Bliskom Istoku već željom da muslimanska populacija nastavi da raste u BiH a po mogućstvu i u Repubici Srpskoj. Za nekoliko godina očekuje se da 44.000 Arapa u Sarajevu dobije pravo glasa u BiH od kojih veliki broj čine vehabije. Prema podacima medija u BiH njih ima oko 30% od novopridošlih migranata. Sa druge strane vlast porče i negira tu cifru, ali ne želi da saopšti javnosti koliki je tačan broj vehabija među migrantima, što sugeriše da je ipak reč o velikom broju.
Migracija je evropskim zemljama donela i drastičan rast kriminala. Prvi talas migracije iz Istočne Evrope pokazao je prve probleme sa porastom kriminala i međuetničkim sukobima bandi na nacionalnoj osnovi.
Ipak sa poslednjim talasom izbeglica došlo je do problema koji ne mogu ni da se uporede sa bilo čime iz prošlosti. Problemi sa zajednicama migranata koji su poreklom iz Azije, Afrike i Latisnke Amerike doveli su do erupcije nasilja i formiranja takozvanih „no-go zones” to jest kvartova kojim policija nema pristup.
Skandal o zataškavanju postojanja zabranjenih zona izbio je u centar pažnje svetske javnosti tokom poslednjih izbora u Americi, kada je Donald Tramp izjavio da u Britaniji i Švedskoj postoje zone u kojima policija ne interveniše ni kada dobije poziv. Zvaničnici Švedske i Velike Britanije su odmah reagovali agresivnim izjavama da je to laž i da ne postoje „zabranjene zone”. Međutim, naknadno je saopšteno od strane policije da u Švedskoj postoje 53 ranjive zone, dok su 15 od njih naročito ranjive, čime je potvrđeno da postoje delovi gradova u koje policija ne sme da uđe jer im preti linč. Takve zone postoje u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Belgiji i Francuskoj koja ima preko 500 zona u kojima policija više ne interveniše.
S obzirom na to da migracija prati identične obrazce svuda u Evropi isto možemo očekivati i na Balkanu ukoliko migranti budu naseljeni na našim prostorima.
Poslednji teroristički napadi pokazuju da integracija migranta nema uspešne rezultate, zbog čega su brojni teroristi zapravo druga generacija migranata koji su rođeni i odrastali u Francuskoj i Engleskoj, ali su se i pored toga odlučili da slede džihadističke ideje.
Prema podacima britanskog kontra-teroristickog programa čak 66% muslimana u Velikoj Britaniji je reklo da ne bi prijavili svog komšiju policiji ako saznaju da je član ISIS-a, što sugeriše da se ne radi o ekstremnim grupicama nego o idejama koje su u „mainstream-u” .
Istraživanje agencije „Pew Research Center” pokazalo je da u Turskoj koja se predstavlja kao sekularna zemlja čak 8% ljudi potpuno podržava ISIS, dok je 19% neodlučno, u Nigeriji 14% muslimana podržava ISIS dok je 14% neodlučno, u Maleziji čak 11% stanovnika poržava ISIS dok je 25% neoudlučno po pitanju da li je ISIS dobar ili loš. Treba imati u vidu i da mnogi dele takvo misljenje, ali ne žele da odgovore na anketu, zbog toga što se boje da javno pokažu podršku terorističkoj organizaciji.
Situacija bi se u slučaju mogućih sukoba na Balkanu dodatno zakomplikovala, jer bi migrantske zajednice kao i uvek stale na stranu islamske populacije iz Albanije i Bosne. Imajći u vidu da je Kosovo leglo za regrutovanje ISIS-a u Evropi, o čemu je pisao čak i „New York Times”, možemo imati moguće učestvovanje velikog broja džihadista u eventualnom rasplamsavanju sukoba između Srbije i vlasti u Prištini, a takođe nije isključena i mogućnost da se u jednom trenutku fanatične naoružane grupe usude da pokušaju da nasilnim putem preuzmu vlast u samorpoklamovanoj republici.
Iako u medijima redovno čujemo izjave da Balkan nije bitna meta teroristima, militantni džihad je globalisticka ideja tako da je svako na njegovoj meti, a opšte je poznato da se na mapi budućih osvajanja ISIS-a nalazi i Srbija.
Mnoge zemlje su verovale da nisu prioritet terorista kao što je to bilo mišljenje većine ljudi u Španiji, pa se sve završilo krvavim napadom na civile i eksplozijom u madridskom metrou 2004. godine – kada je život izgubilo 192 osobe.
Migranti sa sobom prenose probleme iz svojih zemalja, zbog čega se na ulicama evropskih zemalja redovno dešavaju problemi i nemiri, a ukoliko se isti obrasci ponavljaju u Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britniji ili Švedskoj – nema razloga da smatramo da je Balkan pošteđen.
