Bezbednost se nameće kao osnovni i nephodni preduslov za popularizaciju biciklističkog saobraćaja jer faktori opasnosti dolaze sa mnogih strana kao što su nepostojanje adekvatne saobraćajne infrastrukture, nepostojanje dovoljno biciklističkih staza, neadekvatna edukacija, kao i ponašanje učesnika u saobraćaju.
Čak 58.6% saobraćajnih nezgoda događa se u naseljenim mestima u uslovima smanjene vidljivosti i to najčešće jer je za vozača neosvetljeni biciklista iznenadna i neočekivana prepreka na na putu, pokazuje istraživanje koje je sproveo Centar za bezbednost saobraćaja.
Ističe se da je jedan od osnovnih razloga nastanka saobraćajnih nezgoda kasno uočavanje ostalih učesnika u saobraćaju, ali biciklisti, iako svesni značaja da budu na vreme primećeni retko nose reflektujuće materjale.
Važnost vidljivosti za bezbednost saobraćaja je očigledna, zbog čega Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima sadrži značajne odredbe da bicikl u noćnim uslovima vožnje mora da ima upaljeno najmanje jedno belo svetlo na prednjoj, odnosno jedno crveno na zadnjoj strani.
Istraživanja su pokazala da nošenje svetloodbojnog prsluka u kombinaciji sa svetloodbojnom narukvicom na nožnom zglobu i kolenu može umnogome povećati uočljivost biciklista, a smanjiti rizike od saobraćajne nezgode.
Zabrinjava podatak da 8.5% biciklista ne koristi ništa od zaštitne opreme, dok najveći broj njih od zaštitne opreme koristi naočare, kacigu, katadipotere i svetloodbojne trake.
Pored obezbeđivanja adekvatne saobraćajne infrastrukture potrebno je kontinuirano raditi na promeni stavova svih učesnika u saobraćaju. Stručnjaci upozoravaju da je veliki problem to što većina biciklista zna da je određeno ponašanje nebezbedno, ali smatra da tako neće dovesti u opasnost sebe ili druge učesnike. Upravo zbog toga, iz Centra za bezbednost saobraćaja podsećaju da samo ispravni stavovi vode ka bezbednom ponašanju.
Sami biciklisti navode da se svakodnevno susreću problemima kao što su nepostojanje kontinuiranih staza zbog čega su prinuđeni da pređu na kolovoz, nepropisno parkiranje na stazama, mešanje sa pešacima, neadekvatno postavljeni kontejneri, stajališta gradskog prevoza, stubići i ostali objekti.
Korišćenje bicikla kao alternativnog sredstva prevoza ima višestruke koristi, kako iz ekoloških i zdravstvenih razloga, tako i zbog činjenice da je ovaj način prevoza jeftiniji i praktičniji. Mnoge razvijene zemlje poput Holandije, Danske, Belgije i skandinavskih zemalja odavno su prepoznale koristi upotrebe bicikla, ne samo u sportske i rekreativne svrhe, već i kao osnovnog prevoznog sredstva.