Zakonom o privatnom obezbeđenju Republike Srbije propisana je potreba za programima stručne obuke koji su vezani za poslove fizičkog i tehničkog obezbeđenja, i pomenuti Zakon kao najvažniju odrednicu navodi obavezu polaganja za validnu licencu.
Međutim, iako je prošlo već 7 meseci od isteka zakonskog roka u kome su svi zaposleni u sektoru privatnog obezbeđenja trebali da dobiju odgovarajuće licence, više od 50% njih radi bez validnog dokumenta. Razlog tome jeste činjenica da je veliki deo preduzeća u nedostatku finansijskih sredstava kasnio sa organizovanom obukom svojih zaposlenih ili je istu prebacio na teret samih izvršilaca. Mnogi od njih, zbog izuzetno niskih zarada, nisu pristupili procesu pribavljanja licence ili su negde na pola puta između obuke i polaganja stručnog ispita.
Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), prošle godine izdato je 7.360 licenci, 15.230 radnika položilo je strčni ispit, deo njih je u procesu obučavanja, dok neki od njih još uvek nisu upisali kurs
Mladen Raonić, menadžer razvoja kompanije za fizičko-tehničko obezbeđenje ”Protecta group”, naglašava da je ključni razlog trenutnog nedostatka licenciranih službenika obezbeđenja ne samo finansijski moment u kompanijama, već i motivisanost zaposlenih da i formalno-pravno postanu službenici obezbeđenja i zaokruže svoje zanimanje iako im to po stručnoj spremi nije ekvivalentno zvanje.
- Mnogi ekonomski tehničari, trgovci, tehničari turizma, elektrotehničari računara i opreme, ali i pojedinci sa višim i visokim školama, spremaju stručni ispit u nadi da će zadržati trenutno radno mesto koje više ne mogu pokrivati bez odgovarajućeg dokumenta. Ipak, veći je deo onih koji nisu pristali na licenciranje jer im je posao fizičkog obezbeđenja bio samo prelazno rešenje do pronalaska posla u struci. Oni napuštaju ovaj sektor i apliciraju za druga zanimanja gde im je zarada i stabilnost posla veća a rizici manji. Trenutno imamo situaciju da veliki broj dojučerašnjih izvršilaca obezbeđenja radi u marketima, na viljuškarima, kao operateri u kladionicama, kao konobari ili pomoćni radnici u kafićima, naglašava Raonić, i dodaje da to svakako nije dobra slika za imidž celog sektora.
Miloš Vasiljević, menadžer Akademije “Oxford” koja je ovlašćena za obavljanje programa stručne obuke, kaže da iako je veliki broj radnika u 27 gradova širom Srbije već prošao obuku, kandidati se i dalje prijavljuju.
- Praksa pokazuje da su polaznicima najteže pale borilačke veštine, jer neki naši polaznici ceo svoj radni vek čuvaju nepoktene objekte, i u praksi se nisu susretali sa ovim. Teško je kada čovek u svojim 60-im mora da napravi kolut napred ili stav na šake. Dešavalo se, međutim, da su ljudi menjali posao jer nisu mogli da izdvoje novac za obuku, ili jednostavno smatraju da im ova licenca neće biti korisna, navodi Vasiljević.
Praktični deo ispita, pored borilačkih veština uključuje upoznavanje sa zahvatima za privođenje, načinima odbrane od naoružanog i nenaoružanog napadača, upoznavanje sa procedurama u vanrednim situacijama, kao i sa sistemom zaštite od požara. U Srbiji postoji 66 centara za obuku radnika, a cene obuke mogu ići do 20.000 dinara.
Zaključuje se da je potrebno dosta raditi na afirmaciji i popularizaciji zanimanja iz domena privatnog obezbeđenja kako bi isto bilo tržišno prepoznato od strane novih generacija, ali i od strane privrede koja mora biti partner u podizanju cena rada, standarda i kvaliteta kompletne usluge.
