Upravo zbog toga, mnogi bitni društveni pojmovi dobili su prefiks “informacioni”, pa se sve češće govori o bezbednosnoj kulturi u informacionim sistemima. Kao takva, ona bi trebalo da pomogne korisnicima koji su konstantno na udaru mnogih Internet prevara, da razumeju rizike i opasnosti, da ih prepoznaju i da se u odnosu na njih adekvatno postave.
Širok dijapazon rizika ide od ugrožene privatnosti i reputacije, pljačke novca sa bankarskih računa pojedinaca i kompanija, onesposobljenog računara, ali i lična i porodična bezbednost mogu biti posledica neopreznog ponašanja na Internetu.
Stručnjaci za bezbednost savetuju da sve situacije na Internetu koje ostavljaju lažni utisak hitnosti, obećavanje velikih nagrada ili nerealnih dobitaka na lutiji, neobični i suvišni detalji, zahtev za davanjem ličnih podataka ili plaćanje unapred, mogu biti signal za preveru u sajber prostoru.
Kako umanjiti rizik dok koristite Internet:
- Zaštitni softver: anti-virus, anti-spajver, fajervol ili zaštitni set koji sadrži sva tri sigurnosna sistema
- Ažuriranje računara, blokiranje e-poštne neželjenog sadržaja (spam) i korišćenje savremenih pretraživača
- Redovno kopiranje fajlova
- Ako ste neiskusan korisnik, bolje da ne koristite svoj računar kao administrator (administrator mode)
- Zaštite se od prisluškivanja i uljeza primenom kriptovanja u svojoj bežičnoj mreži.
- Koristite nove verzije Internet pretraživača, koje će vas upozoriti na lažne sajtove
- Zaštitite se od uzimanja podataka na prevaru (psishing) i uhođenja (spoofing)
- Ne otkrivajte svoju lozinku i druge lične podatke
Studija “IDC Executive Brief”, koju je sprovela kompanija IBM (International Business Machines Corporation) za jugoistočnu Evropu, pokazala je da su u ovom regionu pretnje po sajber bezbednost posebno izražene tamo gde su prisutna manje efikasna sigurnosna rešenja, a čak 50 odsto kompanija ima samo osnovna, manje efikasna i zastarela IT rešenja, što ih čini ranjivijim na sajber napade. Rezultati istraživanja pokazuju i da svest o opasnostima postoji, ali pravo pitanje je koliko su se korisnici u Srbiji prilagodili novim tehnološkim trendovima iz perspektive bezbednosti i zaštite. Svedoci smo velikih promena u svetu komunikacija, kako među pojedincima tako i među kompanijama.
Uočljiv je trend u kojem se sajber kriminalci ne fokusiraju samo na jedan tip pretnje ili grupu pretnji, jer ne očekuju da će takav pristup dati željeni rezultat. Napadi se obavljaju uporno i kontinuirano dok ne pronađu slabu tačku i tako dođu do željenog cilja.
Zlonamerni pojedinci, organizovane hakerske grupe i sajber kriminalci mogu da:
- Zaraze vaš računar špijunskim softverom kako bi ukrali identitet, pratili Internet ili životne navike
- Vas opljačkaju krađom lozinki za pristup nekim onlajn servisima (e-banking)
- Naprave problem u funkcionusanju vašeg računara pomoću virusa I drugog zlonamernog softvera
- Da preuzmu kontrolu nad vašim računarom i da ga koriste za napad na druge korisnike širom sveta
- Da vas navedu da posetite lažni sajt i tamo ostavite lične podatke
- Da upadnu u vašu bežičnu mrežu i besplatno koriste Internet konekciju
- Da ukradu i potom koriste vaše naloge za slanje e-pošte i četovanje
Aksiom koji je primenljiv u celom svetu jeste da svi oni koji su zaduženi za očuvanje informacione bezbednosti moraju da budu u pravu u svakom trenutku, dok je hakeru dovoljno da bude u pravu samo jednom.
