Istraživanje je sprovedeno u 10 zemalja, koje su neke od najvećih svetskih ekonomskih sila, i čiji stanovnici najbrže usvajaju tehnološka dostignuća: Brazil, Kina, Francuska, Nemačka, Indija, Japan, Singapur, Južna Koreja, Velika Brtitanija i Sjedinjene Američke Države.
Aplikacije kao osnovna ljudska potreba: Polovina ispitanika smatra im je dostupnost telefonskim aplikacijama jednako bitna kao i poteba da dišu, jedu i piju.
Evolucija našeg “digitalnog DNK”: Četiri od 5 ispitanika reklo je da su aplikacije sastavni deo njihovih života, dok je 86% njih izjavilo “Ne mogu da živim bez aplikacija” ili “Bilo bi veoma teško da ih nemam”. Ovi rezultati navode na to da se zapitamo kako su aplikacije evoluirale do tačke u kojoj su “One sada deo našeg DNK”.
Dopisivanje ili razgovor: Kada bi morali da izaberu samo jednu od dve opcije koju će koristiti u roku od 24h, anketirani će radije upotrebljavati aplikacije na telefonu nego svoj glas.
Ili aplikacije ili mrak: Istraživanje je takođe ustanovilo da je ispitanicima pristup ”pametnim aplikacijama” podjednako važan kao i mogućnost da uživaju u sunčevoj svetlosti i provode vreme napolju. Aplikacije su visoko na njihovoj listi prioriteta, kao i vreme provedeno sa porodicom i prijateljima.
U hitnim slučajevima: Skoro polovina učesnika u ovom istraživanju (45%), vratila bi se kući po svoj mobilni telefon- ukoliko bi morali da se odluče za samo jednu stvar. Ispod telefona na ovoj listi našli su se važni dokumenti (36%), foto album sa porodičnim slikama (12%) i računar (7%).
Ostaviti kuću ili telefon otključan?: Čak 52% ispitanika bi ako moraju da biraju, radije ostavili otključanu kuću ceo dan, nego da ostave svoj telefon otključan, bez nadzora na sat vremena.
O bezbednosti se razmišlja – ali samo prvi put: Iako je veliki broj učesnika u anketi (83%) reklo da veoma razmišlja o bezbednosnim rizicima kada prvi put preuzima neku aplikaciju, nakon toga to postaje mnogo manja briga. Bezbednost aplikacija nalazi se na 3. mestu, i samo 24% ispitanika smatra da je najbitnija odlika aplikacije. Ispred nje su performanse i lakoća korišćenja.
Programeri mobilnih aplikacija i bezbednost: Čak 2 od 5 ispitanika ne misli da je bezbednost prioritet za programere mobilnih aplikacija. Nešto veći procenat veruje da programeri više brinu o bezbednosti kada prave aplikacije za sopstvenu kompaniju.
Preuzimanje rizika bez razmišljanja: Iako većina učesnika misli da sigurnost aplikacija programeri ne smatraju najbitnijom, ili jednostavno nisu stručni da naprave potpuno sigurnu aplikaciju, to ih ne sprečava da rizikuju. Skoro polovina učesnika ne smatra da je sama odgovorna za svoju bezbednost, već misli da će ih u sajber prostoru neko drugi štititi.
Potpuna ravnodušnost: Istraživanje je pokazalo da ljudi sve više neminovno prihvataju mogućnost da budu hakovani. 29% ispitanika smatra da su “sajber napadi činjenice na koje ne može da se utiče” , dok većina njih kaže da jednostavno pokušava da ne misli o toj temi.
Bezbednost i poslovne aplikacije: Približno 1 od 3 ispitanika kaže da razmišlja o bezbednosnim problemima pri korišćenju ličnih aplikacija. Kada je reč o poslovnim aplikacijama, o sigurnosti misli tek tek 1 od 5 korisnika, jer kako kažu, za to nemaju vremena.
Krađa identiteta: Oko 13% ispitanika navodi da su bili žrtve krađe identiteta. Podaci posebno zabrinjavaju, jer što je osoba mlađa,veće su šanse da joj identitet bude ukraden. Svaki 5. ispitanik u svojim 20-im, naveo je da je na neki način bio žrtva, dok se ovo dogodilo mnogo manjem broju ispitanika koji su stariji od 50 godina. Istraživanje je pokrenulo i ozbiljno pitanje o tome koliko ljudi uopšte ne zna da se neko lažno predstavlja u njihovo ime.
Problem hakovanja: Jedan od 5 učesnika istraživanja rekao je da je njegov mobilni telefon ili računar nekada bio hakovan. I ovi rezultati potkrepljuju činjenicu da je mlada populacija više na udaru sajber kriminala, jer je mobilni telefon svakog 3. ispitanika nekada bio hakovan.
Digitalna krađa kao nova realnost: Gotovo 60% učesnika istraživanja smatra da je mnogo realnije da njihovi digitalni podaci budu ukradeni, nego da im neko obije auto ili provali u kuću.
Nemarno digitalno ponašanje: Mlađe generacije su nemarnije od starijih prema svojim digitalnim uređajima, tako da je 34% ispitanika ispod 30 godina reklo da su bar jednom izgubili svoj mobilni telefon, dok je 1 od 4 ispitanika imao iskustva da mu elektronski uređaj bude ukraden.
Lozinke: Jedan od 10 ispitanika nikada nisu promenili svoje lozinke za mobilne aplikacije, dok većina njih kaže da istu lozinku koriste za skoro sve svoje naloge. Tek 17% učesnika istraživanja, koristi različite lozinke za svaku aplikaciju.
