Pored toga, primetan je značajan broj „detektivskih agencija“ koje rade bez licence, odnosno popularno rečeno „na crno“. Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje vrši nadzor nad primenom zakona, u zadnje vreme prima veliki broj pritužbi građana koji se žale na „usluge“ nelicenciranih detektivskih agencija, odnosno na nestručno postupanje osoba koje se oglašavaju kao detektivi, a nemaju ni licencu, a ni neophodna znanja kako bi se bavile ovom delatnošću.
Prof. dr Dragan Trivan, predsednik nacionalnog strukovnog Udruženja detektiva Srbije i osnivač i vlasnik privatne detektivske agencije „Protekta“, prve licencirane detektivske agencije u Srbiji, objašnjava značaj licenciranja.
Da li se i Vašoj agenciji obraćaju građani koji su nezadovoljni saradnjom sa nelicenciranim detektivskim agencijama?
- Imali smo nekoliko slučajeva da su građani imali posla sa pojedincima i agencijama koje nisu imale licencu. Takve agencije često građanima nude i usluge koje nisu u skladu sa zakonom i odnose se na prisluškivanje, naplate dugova, listinge mobilnih telefona i sl. Često se dešava se da takve agencije građanima uzimaju velike svote novca, a da nikada ne obave poslove za koji su angažovane ili pak svojim “angažovanjem” klijentu nanesu štetu tako da se građani s pravom osete prevareni.
Ko su ti detektivi bez licence? Da li oni imaju neka stručna znanja ?
- Često se dešava da su to potpuni amateri koji se u životu nisu bavili nikakvim detektivskim niti policijskim poslom, pa čak nemaju ni poslovni prostor u kome dočekuju klijente, već sastanke zakazuju u kafićima. Takođe u praksi ima slučajeva da se kriminalci predstavljaju lakovernim građanima kao detektivi, što može biti potencijalno opasno i za samog kljenta koji ne zna da je čovek kome poverava svoje tajne i poverenje zapravo lice koje je već osuđivano za različita pa i najteža krivična dela.
Koje uslove mora ispunjavati neko koje želi da postane privatni detektiv:
- Prvi uslov je državljanstvo Republike Srbije i fakultetsko obrazovanje, a zatim da prođe odgovarajuću bezbednosnu proveru i bude psihofizički sposoban za obavljanje detektivskih poslova, kao i da prođe obuku koji organizuje MUP. Poslednji korak je da položi složen i obiman ispit pred komosijom MUP-a. Ovi kriterijumi obezbeđuju klijentu sigurnost i profesionalnost. Takođe, posao policije se ne završava izdavanjem licence, već su zakonom nadležni za poslove kontrole i nadzora detektivske delatnosti. Znači, građani koji se odluče za licenciranu detektivsku agenciju mogu biti sigurni da će dobiti legalnu i profesionalnu uslugu.
Kolike su kazne za obavljanje detektivske delatnosti bez licence?
- Kazne se kreću 100.000 do 1.000.000 dinara ako neko obavlja detektivske poslove bez licence izdate od strane Minitarstva, ako obrađuje podatke koje ne sme da obrađuje, ako ometa obavljanje poslova koji su u nadležnosti državnih organa…
Koji je Vaš savet za građane koji razmišljaju o angažovanju detektivske agencije?
- Licencirane detektivske agenicije su članice Udruženje detektiva Srbije, pa bih savetovao građanima da na sajtu (www.udruzenjedetektiva.rs) Udruženja provere spisak licenciranih agencija pre angažovanja detektiva. Samo zajedničkim snagama detektiva, klijenata i Ministarstva unutrašnjih poslova možemo doprineti kvalitetu usluga, sigurnosti klijenata, kao i očuvanju ugleda detektivske profesije koja u Srbiji ima istoriju od daleke 1922. godine.
