Softveri za prepoznavanje lica koji verifikuju identitet osobe na osnovu digitalne slike ili video zapisa postoje već godinama. Nakon ogromnog napretka u analitičkoj obradi velikih baza podataka i veštačkoj inteligenciji, softver za prepoznavanje lica će uskoro izaći iz okvira bezbednosnih kamera i policijskih baza podataka.
Kompjuteri su postali tako precizni u prepoznavanju lica da ćemo uskoro moći da ih koristimo za plaćanje, rezervaciju karata i otključavanje vrata jednostavnim gledanjem u kameru što će omogućiti softveru da rapidno izvrši simultana merenja lica koja su jedinstvena poput otiska prsta. Ovaj softver, baziran na veštačkoj inteligenciji, otvoriće prostor za proizvodnju uzbudljivih aplikacija i hardvera, ali će takođe omogućiti bezbednosnim službama da pronalaze ljude sa mnogo većom preciznošću nego što je do sada bio slučaj.
“To je pomalo jezivo, ali i impresivno”, napisao je Vil Najt, novinar časopisa MIT Tehnolodži Rivju. Istražujući tehnologiju prepoznavanja lica Najt je otputovao u Kinu, zemlju opsednutu bezbednošću, da sazna novine o softveru za prepoznavanje lica na Baidu, kineskoj verziji Gugla i Fejs++, startap kompaniji vrednoj milijadru dolara koja se nalazi u predgrađu Pekinga. Tehnologiju Baidua trenutno koristi policija da pronađe kriminalce upoređujući fotografije u bazi podataka i snimke sa CCTV kamera koje su postavljene po celoj zemlji.
Časopis MIT Tehnolodži Rivju je prepoznavanje lica svrstao u 10 novih tehnologija koje će doživeti eksploziju ove godine jer je za njen napredak zaslužna veštačka inteligencija.
“Ne radi se o prepoznavanju lica toliko koliko se radi o tehnologiji i novim primenama koje će prepoznavanje lica omogućiti, kao na primer identifikovanje ljudi čak i kada je snimak načinjen pod lošim uglom ili je lošeg kvaliteta”.
Ovo je veliki pomak u tehnologiji, ali napredak koji izaziva zabrinutost. Nova tehnologija sa velikom preciznošću analizira zamućenu sliku i koristi delove slike da identifikuje celo lice poput otiska prsta.
Novi oblik veštačke inteligencije koji je korišćen u ovoj tehnologiji naziva se “duboko učenje” i zasnovan je na mreži kompleksnih algoritmova koji su bazirani na mrežama neurona u ljudskom mozgu. S jedne strane ova tehnologija ima potencijala da ljudima omogući da obave kupovinu bez platnih kartica, ali s druge strane će imati ozbiljnih posledica po privatnost.
“Veliki su rizici po privatnost i građanske slobode kada su u pitanju ovakve tehnlologije koje omogućavaju identifikovanje i praćenje – na primer identifikovanje ljudi na masovnim protestima”, tvrdi Džeremi D. Skot iz Informativnog centra za elektronsku privatnost. “Javnost treba da bude sumnjičava prema svakoj tehnologiji nadzora koja se uvodi kao nešto što će olakšati kupovinu, a zapravo je deo široke mreže nadzora koju vlada može da koristi bez obzira na prvobitnu svrhu”.
Kako se tehnlogija prepoznavanja lica razvija povećavaće se i zabrinutost za privatnost. Kao i mnoge druge tehnologije koje se oslanjaju na prikupljanje ogromnih količna podataka, na kraju će javnost i zakonodavci odlučiti koliko privatnosti su spremni da žrtvuju.
